Slogan Festivala ove godine je„ Kakvu budućnost želim?“
To je jednostavno, ali istovremeno složeno pitanje – kažu organizatori, Ivana Jovčić, direktor festivala i Vladan Šćekić, selector filmskog programa – trenutna situacija u svetu podstakla nas je da pitamo publiku, ali I sami sebe, u kom pravcu želimo da idemo kao civilizacija: ka prosperitetu ili ka totalnom raspadu našeg društva? Zato ovo pitanje postaje ključno. A odgovor će nas dovesti do jednog od dva potencijalna puta ka budućnosti ».
Kako se globalna pandemija utiče na Festival?
«To nam je na mnogo načina promenilo život, ali koren ove situacije dolazi iz haosa koji pravimo u pogledu eksploatacije I unisštavanja prirode na toliko načina: zagađivanjem vazduha, vode, zemljišta, gasovima sa efektom staklene bašte, otpadom, fosilnim gorivima itd. Imali smo „previše na tanjiru“ i „kazna“ je brzo došla».
Koronavirus vas je primorao da napravite onlajn izdanje u potpunosti. Da li je to bio izazov?
«Bilo je gotovo poput stvaranja novog festivala, s obzirom na to da se prvih 10 izdanja uvek održavao u fizičkom prostoru. Morali smo da osmislimo način za prenos festivalskog iskustva preko internet i da uzmemo u obzir ogroman broj tehničkih aspekata kako bismo implementirali naš program, počevši od izgradnje nove platforme za striming, sa intuitivnom navigacijom i lakoćom pristupa svim sadržajima., kao i razvijanje sistema zaštite od ilegalnih preuzimanja, kako bi se ispunili zahtevi distributera filmova. I, naravno, obezbeđivanje sredstava za ovogodišnje izdanje festivala. Da budemo iskreni, nije bilo lako. Ali, na kraju su se složile kockice i zadovoljni smo konačnim rezultatom ».
Publika je rado prihvatila ovaj novi format, a broj posetilaca je čak porastao u poređenju sa prošlom godinom, zato što je sadržaj bio dostupan celoj populaciji Srbije. «Ovo je došlo kao pozitivna informacija, ostavljajući utisak da ova promena ima još više potencijala u budućnosti da našoj publici prenese informacije o važnim pitanjima i dosegne do više ljudi zainteresovanih za ekološke teme u zemlji».
A POBEDNICI SU …
Ovo su pobednici za svaku kategoriju Festivala, koju je odabrao međunarodni žiri Green Fest-a 2020.
Najbolji film o prirodi 2020
Nagrada ide filmu “Srž drveta” (Italija 2019, 60 ’) Stefana Petronija.
Mladi italijanski aktivista posećuje drevne kulture u Latinskoj Americi kako bi naučio kako da zaustavi širenje poljoprivrednog uništenja i njegov život se tokom toga zauvek menja.
«Poruka koju pokušavam da prenesem je da inspirišem ljude da se povežu sa prirodom i o njoj razmišljaju kao o nama samima. Ovim filmom takođe pokušavam da inspirišem ljude da se zauzmu za svoja mesta, zajednicu, jer moramo biti naši heroji i zaštititi prirodu za nas i buduće generacije », navodi reditelj o svom debiju iza kamere.
Pronašli ste nekoliko veoma zanimljivih priča širom sveta, ali vaš film nije samo „egzotičan“ film jer prikazuje i Evropu, tačnije Italiju. Zašto ovaj izbor?
«Želeo sam da se založim i borim za svoju zemlju: dolazim iz Pulje, italijanske regije koja boluje od ksilele, bakterije koja ubija milione stabala maslina. Posebno sam se zaljubio u jedno od njih: nažalost, nakon toliko pokušaja, je umrlo. Ponašali smo se prekasno i mnogo sam patio zbog toga».
«Hvala vam što ste odvojili vreme da pogledate ovaj film i učinite da, sav napor koji sam uložio, bude vredan toga, nema veće nagrade od angažovane publike – završava Petroni – Zahvaljujem se i Green Fest-u na ovoj prilici da širi glas ove osobe koju treba čuti. Nisu poznati ni bogati, ali njihovu priču treba ispričati kao primer života ».
Najbolji animirani film 2020
Nagrada ide Gott ist schon veg – Bog je otišao dalje (Nemačka 2018, 10 ’), Petera Bovinga.
Par nilskih gusaka koje su dovele rimske legije, naselilo se oko 53 godine pre nove ere na dva mala jezerca u izmišljenom selu Eichveiler, u današnjem rudarskom području Garzveiler, na otvorenom. Iz perspektive ptice, gledalac putuje kroz bogatu istoriju naselja u 30 scena. Dok nivo vode u barama i dalje opada, stanovnicima je voda do vrata. Film se ne završava u sadašnjosti , već budućnosti – kada su svi ljudi napustili mesto. Ali nilske guske se vraćaju da sve započnu iznova.
“Bog je otišao dalje” je film koji na zabavan i poučan način prikazuje deo ljudske istorije kao prototip male seoske jedinice, animirane Lego figurama.
«Centralna ideja filma je da želim da pokažem kako koristimo resurse stvaranjem fizičkog iskustva. Da bi se ovo prenelo, zemlja u minijaturnom formatu bila je očigledan izbor. Pokušavam da pronađem način da izrazim svoje poruke, a da time ne iznerviram ljude, jer ionako dolazite samo do onih koje već imate na svojoj strani », navodi direktor, koji po drugi put obrađuje ekološke teme, nakon filma „Dan patata “ iz 2016. godine.
«Zahvaljujem se žiriju Beogradskog Green Festa i Tirinškoj državnoj kancelariji, koji su podržali ovaj film. To je već 33. nagrada za ovaj film, ali i dalje je uzbudljivo kao i prvi put».
Najbolji kratki film 2020
Nagrada je pripala filmu “Kratki filmu o ledu” (UK 2020, 29 ’), autora Adama DJ Laitia.
Film- poema koji dokumentuje putovanje kinematografa kroz promenljive predele Arktika. Kamera svedoči o oblicima i bojama glečera, tundre, planina i morskog leda, dok autor filma istražuje ulogu čoveka i umetnika u takvim pejzažima u doba antropocena.
«Poruka mog filma je u osnovi da su ljudi i priroda međusobno povezani na načine koji su teško razumljivi i da je nerazumevanje prouzrokovalo slom našeg globalnog klimatskog sistema. Ali umetnost, a posebno film, mogu nam barem pružiti priliku da istražujemo i poigravamo se problemima u kojima se trenutno nalazimo », navodi reditelj, koji želi da prikaže ulogu koju su ljudi igrali u smislu ožiljavanja i uništavanja pejzaža širom sveta.
Dokumentarni film je poetičan koliko i dubok i intenzivan: koliko je važan odabir slika i muzike za prenošenje poruke?
«Kratki film o ledu je zaista lični film i pokušava se pozabaviti efektima eko-anksioznosti i lošeg mentalnog zdravlja zbog kojih sam patio dok sam ga snimao. Dakle, film je bio napisan kad sam seo da ga montirami morao je biti spor i temeljan proces. Mislim da se montaža uglavnom odnosi na pronalaženje ritma priče, pa zato neprestano isprobavate različite sekvence slika sa različitim muzičkim delima. Ali važno je da muzika ne vodi priču, već da dopunjuje slike. Nadam se da je muzika koju sam izabrao na kraju doživljena kao glas pejzaža koje sam snimilo».
«Hvala organizatorima festivala i žiriju što su ove godine izabrali Kratki film o ledu za najbolji kratki film – dodaje Laiti – Zaista sam impresioniran kako je festival napredovao uprkos pandemiji i ja. Zahvalan sam što je naš film programiran među tako privlačnom i maštovitom grupom filmova. Festivali posvećeni isključivo istraživanju ekoloških i ekoloških tema, poput Green Festa, vitalni su u smislu održavanja razgovora o klimatskim promenama u životu i razvijanja novih načina predstavljanja i komuniciranja o ovim teškim temama».
Žiri je dodelio posebno priznanje filmu
“Dobar posao” (Poljska 2020, 8 ’), Piotra Biedrona
Gospodin Smog, đavolsko stvorenje magle i prašine, poprima ljudski oblik. Kao i svake godine, nalaže radniku da iskopa 44.000 grobova kako bi sahranio svoje buduće žrtve. Vrelina, nema više prostora, a pokvareni kopač ga usporava. Kako će rešiti ovaj problem? Mogu li stići pre zime?
«Budući da je problem smoga u Poljskoj veoma ozbiljan, i poljska vlada i dalje zanemaruje ovu temu, želeo sam da napravim nešto da šokiram publiku: broj grobova koliko ljudi godišnje umire zbog zagađenja vazduha u Poljskoj – navodi reditelj – Crne komedije je teško napraviti, ali prikazivanje problema kroz humor, u kombinaciji sa šokantnom završnom scenom, gledalac će uvek pamtiti ».
Najbolji film jugoistočne Evrope 2020
Nagrada ide filmu “Pepeo” (Severna Makedonija 2020, 19 ’), George Lazova.
U bliskoj budućnosti, virus se širi zbog zagađenja iz fabrika, deca i ljudi umiru kašljajući i rađaju se deformisani. Mladi bračni par bori se sa saznanjem da će njihova osmogodišnja ćerka umreti za nekoliko dana.
«Ovo je prvi film u kojem sam radio na ekološkoj temi – kaže direktor – odabrao sam ga jer je inspirisan istinskim događajima u mojoj zemlji. Konkretno, u mom rodnom gradu postoji fabrika koja zagađuje vazduh, ali je istovremeno glavna ekonomska stabilnost grada. Šta je vrednije, ekonomska stabilnost ili zdravlje i životna sredina?».
Bavite se centralnim pitanjem za čitav Balkan, zamišljajući društvo budućnosti, ali takođe veoma povezano sa današnjim. Zašto ovaj izbor?
«Na Balkanu je napredak svesti prema životnoj sredini uvek bio problem, više nego ikad ranije. Kao vizuelni pripovedač, odlučio sam da to učinim u mračnoj distopijskoj budućnosti, tako da priču mogu da ispričam i kroz vizuale, različite boje soba i podtekst iz produkcijskog dizajna i kostima. Takođe kao upozorenje publici šta naša budućnost može postati ako nastavimo da živimo ovako kako živimo».
Lazova poruka je snažna i jasna. «Trebalo bi da brinemo o životnoj sredini u kojoj živimo jer i ona brine o nama zauzvrat. Nadam se da ovakva vrsta filmova i festivala može da napravi društvene i uticajne promene u našem društvu».
Najbolji omladinski film 2020
Nagrada ide u ruke Dmitrija Grigorieva za film Ecolove (Rusija 2019, 24 ’).
Lisa, koja sama živi potpuno “zero-waste” životom, upoznaje momka koji je zainteresovan za nju. Odjednom ga njen eko-fanatizam počinje da ga prepada.
«Ona je vrsta osobe s kojom počinjemo da se srećemo u svom životu i ti ljudi će promeniti (i možda spasiti) naš svet. Želeo sam da prikažem priču sa takvim karakterom, jer ih do sada još nismo videli u izmišljenim filmovima », kaže režiser.
Da li su vas inspirisali neki stvarni likovi i / ili elementi današnjeg ruskog društva? Može li ovo biti snaga, takođe da se poruka prenese mladim ljudima?
«Imao sam neku vrstu prototipa za Lizu, zahvaljujući devojci koja živi u Rusiji i radi za Greenpeace. Inspirišu me briljantni ljudi i inicijative. Dalje, savremeno rusko društvo nadahnjuje da se govori o svojim problemima, koji su ogromni i obilni. Ali verujem da će Rusija uskoro biti slobodna, a planeta će biti zelena!».
Najbolji film do 1 minuta 2020
Nagrada ide Nintiju (Španija 2020, 1 ’) Huana Franciska Kalera Huesa.
„Stigla sam na ovu planetu sasvim slučajno. Bilo je to prijatno iznenađenje … Ali sada se suočavam sa opasnošću ”.
«Moj kratki film je eksplicitna poruka o hitnosti trenutne ekološke krize. Naš život je danas u opasnosti. Zemlja će verovatno postojati još nekoliko miliona godina, ali mi smo naš najgori neprijatelj koji je obezbedio sopstveni opstanak na njoj. Tako smo blizu tačke bez povratka i želim da publika toga bude svesna », navodi režiser koji se dotiče univerzalnih problema kao što su empatija (takođe sa drugim bićima i majkom prirodom), samopoštovanje , i borba za ono u šta verujemo.
Da bi kroz svoju poruku snažno impresionirao gledaoce, Calero Hueso izabrao je strukturu zagonetki, sa otkrovenjem na kraju, koja pomaže da se ideja “zalepi” u umu publike.
«Čovečanstvo je uvek radilo zajedno kada se plašilo globalne opasnosti. Moramo prepoznati ekološku krizu kao najveću pretnju sa kojom smo se suočili u našoj istoriji. Nadam se da bi moj mali film mogao malo da pomogne u izgradnji te svesti ».
IZJAVE ŽIRIJA I ORGANIZATORA
Međunarodni žiri Green Fest-a 2020 sastojala su se od tri člana: Ana Inigo, španskog biologa; Daniel Pavlić, filmski režiser i organizator Smaragdni Eco Film Festivala u Hrvatskoj; Francesco Rasero, italijanski novinar specijalizovan za komunikaciju o životnoj sredini.
Žiri je gledao i analizirao filmove za svaku kategoriju i svoju ocenu zasnivao na kvalitetu, originalnosti, interesovanju, pre svega, uticaju ekološke poruke i načinu njenog širenja.
Nakon pojedinačnih recenzija, tim se sastao kako bi zajedno komentarisao, ocenio i ukazao na izbore, birajući pobednike.
«Najzanimljivija činjenica je da smo o pobednicima imali zajedničko mišljenje – kaže Ana Inigo – Svi filmovi su jasni u svojoj poruci i vode gledaoca u tragediju pogoršanja životne sredine, pokazujući značaj koji prirodni resursi imaju za nas . Oni alarmiraju šta se može dogoditi ako ne preispitamo svoje trenutne akcije, da preokrenemo budućnost: neki od njih imaju vrlo jasne i dobre informacije, dok drugi, koristeći različite scenarije ili okolnosti, pokreću um da razmišlja o tome šta je to što radimo i kako da to promenimo. Pored toga, svi odabrani filmovi imaju posebno dobar kvalitet, stimulišu I održavaju pažnju gledalaca».
Organizatori Festivala Ivana Jovčić i Vladan Šćekić podvlače zašto je bilo toliko važno održati Festival u ovom periodu kada je pažnja javnog mnjenja i političke agende usmerena na druge teme.
«Životna sredina u Srbiji nije postala politička agenda za naše donosioce odluka, jer smatraju da se protivi napretku i podizanju ekonomskog standarda u zemlji. Takođe, nekoliko meseci su vesti o koronavirusu zavladale glavnim medijima, društvenim mrežama i našim svakodnevnim razgovorima. Međutim, navika preživljavanja jedan je od najjačih pokretača čovečanstva, a i mi sada učimo da delujemo u nešto izmenjenim okolnostima. S druge strane, sigurno je da ćemo, kada se sve završi, kao i bilo koja pandemija ranije, i dalje imati niz drugih problema koji su stavljeni na čekanje, poput klimatskih promena, čiste vode, vazduha, zaštite životne sredine, održivog razvoja, itd. Zbog toga smo smatrali da je još uvek važno razgovarati o ovim temama, sada čak i više nego ranije, i iskoristiti ovaj zamah da pomognemo ljudima da shvate koliko krhke veze imamo sa živim svetom koji nas okružuje i koji je naš preduslov za postojanje».
Čak i u onlajn izdanju, Green Fest 2020 i dalje informiše ljude o životnoj sredini kroz filmove, debate i razgovore, kroz inkluzivan pristup, koji okuplja ljude svih starosnih grupa i profesija oko jedne zajedničke vrednosti: sigurne i zdrave budućnosti za sve stanovnike naše planete.
«Onlajn pristup nam je pomogao da služimo publici na još bolji način. Iako je pandemija, uspeli smo da filmove dovedemo u domove ljudi, škole i učionice, radna mesta, na jednostavan, ali efikasan način – završavaju Jovičić i Šćekić – Mediji takođe imaju snažno interesovanje za ovaj pristup i proizvode ogroman broj članaka o temama naših panela; lakoća pristupa filmovima i obrazovnim sadržajima takođe nam pomaže da dovedemo novu publiku na Festival i da angažujemo gledaoce.
Ovom onlajn festivalskom izdanju možda nedostaje ljudske interakcije na koju smo se navikli, ali definitivno otvara novi način komunikacije i interakcije koji će doprineti većem broju građana da budu svesnih ekoloških problema i pristupu novoj generaciji mladih ljudi zainteresovanih za teme koje promovišemo od 2010».
Članak je napisao Francesco Rasero, član žirija Festivala, ekološki novinar i glavni urednik internet magazina eHabitat.it.